Саграђена је између 1808. и 1824. у духу барока са јасним утицајима класицизма. Основа је издужена, са доминантним простором наоса, полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Засведена је полуобличастим сводом. Западним прочељем доминира двоспратни звоник фланкиран масивним забатом са волутним завршецима и украшен вишеструко профилисаним венцима. Четири пиластра, са израђено профилисаним капителима и тимпаноном изнад, наглашавају главни улаз. Висока, уска капа звоника, са куглом и крстом, доприноси утиску стремљења у висину. Потреба за наглашавањем висине поновљена је и на олтарској прегради, преламањем у врху рамова икона. Ови неоготски утицаји истичу репрезентативан изглед једног од најбогатије изрезбарених војвођанских иконостаса, на коме су сликарски потпис оставили Арса Теодоровић, Никола Алексић и Новак Радоњић. Алексић је ангажован 1831–32. да дослика и обнови иконостас, који је неколико година пре израдио Теодоровић. Његов допринос је у коначном обликовању класицистичке концепције, коју је Теодоровић, будући пре свега барокни сликар, тек наговестио. Поред престоних икона и икона из првог реда иконостаса, Никола Алексић је аутор и сликарства свода. Новак Радоњић је 1854. добио наруџбину за израду царских двери и икона на троновима. Сјајни портретиста, Радоњић је на религиозним представама у молској цркви показао сав романтичарски набој свог сликарства. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури спроводе се од 2002.