Подигнута је почетком XIX века као приземна грађевина, главне фасаде завршене карактеристичним калканом, на коју се наставља висока зидана ограда иза које је двориште и пратећи објекти (амбар, вајат). У њој је 1826. рођен сликар и писац Новак Радонић. После завршене бечке Академије и једногодишњег рада у Новом Саду, боравак 1858. у Италији и студирање и копирање старих мајстора извршили су преокрет у његовом приступу стварању, што је изазвало лутања, сумњу, недореченост. Даровит и савестан, али несигуран и сумњичав према сопственом делу, без самопоуздања, увек у дилеми, двоумио се између рационалног и емотивног, класичног и романтичног, морализаторског и искреног, јавног и личног. Прошао је кроз више етапа уметничког развоја, од бидермајерско-назаренског приступа везаног за школовање, до романтичарског натурализма. Најбоље се исказао као портретиста, у области црквеног сликарства показао је зависност од академских шаблона, док је историјско-алегоријским композицијама заузео посебно место у српском ликовном романтизму. Објављене чланке сабрао је у Молска мудровања. Кућа се срушила 2006.