У равничарском бачком селу Силбашу, смештеном северно од Бачке Паланке на путу за Врбас, отпочела је 1755. изградња цркве Св. Јована Златоустог. Храм је завршен до краја шесте деценије, док је изградња звоника, призиданог на западној страни цркве, трајала све до 1790. Силбашка црква је једнобродна грађевина издужене основе са петостраном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Наос је подељен на три травеја. Средњи травеј је најдужи, а на њега се са западне стране ослања, масом најснажнији, хорски део храма. Платформа хора, ослоњена на ступце који су повезани луцима и сферним сводовима, увлачи се дубоко у унутрашњи простор наоса. Барокни звоник фланкиран је забатом са карактеристичним волутама на којима су пластични украси у облику жезла. Дозиђивањем двеју бочних просторија звоник је 1839. спојен са простором наоса. Архитектонским решењем црква Св. Јована у Силбашу стилски се везује за облике цркве Св. Георгија у Сомбору, која је читаве три деценије била градитељски узор за већину сеоских храмова у околини. Фасаде храма скромно су украшене. Око прозора је једноставна профилација, а на певницама су пиластри с капителима. У другој половини XVIII века постављен је иконостас са барокном резбаријом и иконама непознатих мајстора. Распоређене су на соклу, зонама престоних, апостолских и пророчких икона, са Распећем на врху. Делимична конзервација иконостаса обављена је 1967.