Јужнобанатско село Гребенац, недалеко од Беле Цркве, помиње се први пут још у XIV веку. Румунско становништво овамо је досељавано од друге половине XVIII века. Храм је, међутим, по свему судећи, настао у првој половини века, док су становници села још били већином Срби. Вазнесењска црква је правоугаона грађевина са плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокизовани забат са звоником. Црква је преграђивана, али, иако је временом мењала свој изглед, задржала је неке занимљиве архаичне особине карактеристичне за старију сакралну архитектуру војвођанске равнице, попут ниског дрвеног малтерисаног свода сачуваног су у само неколико банатских богомоља. Резбарија иконостаса и тронова изведена је у барокно-класицистичком стилу. Аутор икона на иконостасу није познат, све су пресликане 1936, укључујући и оне на архијерејском и Богородичином трону, где је остала забележена година 1811. када се датује и иконостас. Сачуване су и три значајне иконе из XVIII века конзервиране и рестаурисане 1976. Једна је зографска Св. Тројице, а остале две барокне, Богородичина и св. арханђела Гаврила. У зидовима или поред цркве, уграђени су или постављени надгробни споменици, остаци старог гробља. Малтерисање и бојење фасада цркве изведено је 1997.