Село се налази око 15 km југозападно од Вршца. Храм у Ритишеву се помиње први пут 1763, а већ 1788. у Аустро-турском рату страдали су и село и црква. Обновљена је 1796–97, али је задржала типичан облик банатских богомоља из доба турске владавине, са дрвеним сводом и ефектним барокним западним прочељем невеликог торња. Иконостас је зидан и делимично осликан. Претпоставља се да је композиције на њему извео Симеон Јакшић из Беле Цркве 1796–97. Изнад царских двери стоји натпис на румунском језику. Изгледа да су престоне иконе, израђене уљем на дрвету, настале у другој половини XVIII века. Потписане царске двери се потпуно разликују од осталих икона и зидних слика, а дело су зографа Георгија Ђаконовића из 1763. Првобитно су биле намењене за иконостас цркве у селу Кеверишу. На Богородичином трону стоји икона Богородице са Христом, са дужим записом који помиње тада столујућег епископа вршачког Јосифа Јовановића Шакабенту, аутора и годину сликања. Дело је вршачког сликара Рајка Стојановића из 1804, коме су приписане и слабо видљиве зидне слике датоване у почетак XIX века. У цркви је сачувано и неколико икона из друге половине XVIII века. Престоне иконе чишћене су и конзервиране 1961.