Румунска православна црква, посвећена Св. Духу, подигнута је средином XIX века. Четири травеја наоса, полукружна апсида у ширини брода и припрата из које води кружно степениште на спрат звоника, као и репрезентативно западно прочеље са класицистичким елементима, основне су одлике архитектуре храма. Ентеријер је опремљен иконостасом и Богородичиним троном допремљеним из цркве у Црепаји. Једноставно декорисани, по свој прилици представљају касни рад новосадске дуборезбарске радионице браће Марковић. Судећи по стилским аналогијама, украшене су у другој половини XVIII века, иконама Димитрија Поповића, мајстора блиског тзв. прелазном стилу, приврженог традиционалним иконографским решењима и архаичној зографској декорацији. Иконостас је у целини пресликао Менгело Родић 1939. поштујући аутентична композициона решења.