Саграђена је у другој половини XVIII века, а по типу је уобичајена једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом и звоником на западној страни. Западна, јужна и северна фасада декорисане су плитким пиластрима са капителима. На западној страни изнад капитела је забат, тако да пластични декор подсећа на антички храм. Иконостас, тронове и певнице је сликао 1806. Арсеније Теодоровић, један од најзначајнијих српских сликара епохе класицизма, док је зидне слике радио Никола Алексић 1864. Аутор „Христовог гроба”, ретког и изузетног сликарског дела, није међутим идентификован. Осим иконостаса, црква има и богату ризницу сакралних предмета, вредних творевина примењене уметности, коју су попунили приложници и дародавци.