Данашње црквено здање изграђено је 1924–1927, на месту претходних цркава, од којих се прва помиње 1748, а „нова од чврстог материјала“ 1770. Резултат је еклектичког трагања за националним стилом, у коме су помирене неколике традиције, од византијске у основи наоса и припрате, и војвођанске са призиданим звоником. Међутим, приоритет је дат византијским и псеудовизантијским елементима који су нарочито изражени у конструктивној и декоративној структури фасада и прозорских отвора, трима куполама у оси исток-запад (централна највећа изнад наоса и две мање изнад олтарског травеја и припрате), као и на призиданом звонику који је грађен по узору на средњовековне пиргове. Иконостас Димитрија Поповића из старије грађевине демонтиран је, а његови делови су пренети у Народни музеј у Београду и Стајићево. Садашњи иконостас је рад Уроша Предића из 1926. На олтарској прегради налазе се и иконе са Богородичиног трона, Димитрија Поповића из 1756, и архијерејског, приближно из истог времена, рад непознатог сликара. Осам целивајућих икона сликао је Живко Петровић 1859–60. Постоји и већи број целивајућих икона које су радили Данилови ученици. Зидно сликарство дело је Косте Ванђеловића из 1925. Црква поседује и већи број вредних предмета примењене уметности и књига из друге половине XVIII века.