Село Стајићево се налази око 15 km јужно од Зрењанина. Архитекта тамошње цркве, подигнуте 1934, угледао се на српску средњовековну архитектуру и пројектовао монументални храм са три куполе, имитирајући византијски начин градње према захтевима тзв. «националног стила» у архитектури тога времена. Основа цркве, пак, одговара традицији православних подунавских богомоља: једнобродна је са плитким испустима за певнице и куполом над солеом. Западно прочеље ојачано је проширењима над којима су, уместо звоника, саграђене две куполе. Олтарска преграда је ниска и стилски нејединствена, јер је настала независно од икона и резбарија њихових оквира. Царске двери, престоне иконе, пророци и Распеће пренете су са иконостаса сликаног за цркву у Орловату, дело Димитрија Поповића из 1772, а остатак који чине празничне иконе и апостоли, данас се налази у Народном музеју у Београду. Један број целивајућих икона такође се приписује Поповићу, или неком од његових следбеника. Димитрије Поповић је закаснели представник ранобарокног украјинског манира, ученик и следбеник Димитрија Бачевића. У Великом Бечкереку основао је породичну сликарску радионицу која је трајала све до првих деценија XIX века. Остале иконе су радови различитих мајстора XVIII и XIX века.