Ваведењска црква у Инђији подигнута је 1754–55. То је репрезентативна барокна грађевина, са богато рашчлањеним фасадама. Западна фасада је у доњем делу решена са волутама. На северној, источној и јужној фасади налазе се пиластри односно лезене у два нивоа, од доње ивице прозора до кровног венца. Доњи део са пиластрима формира полукружно затворене нише, а горњи понавља исти облик, плитко назначен лезенама, док по две нише из доње зоне чине оквир за један прозор. Иконостас непознатог аутора показује барокне и понегде рококо форме: престоне иконе одвојене су канелираним стубовима који се завршавају композитним капителима са изувијаним гранчицама храстовог лишћа, винове лозе са грожђем и ружа. Иконостас и икону на митрополијском трону сликао је непознати сликар XVIII века, али је 1858. иконостас чишћен и обнављан, а иконе на митрополијском столу су пресликане 1923. Зидне слике радио је Немања Бркић 1954. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су на цркви 1979, када су уз звоник подигнуте две просторије за паљење свећа, a kонзервација иконостаса изведена је 1980–86.