Лоцирана је на самој обали Дунава, са погледом на реку. Претпоставља се да је саграђена почетком XIX века, као приземни објекат, скоро квадратне основе, једноставних фасада без украса. Уличном фасадом доминира огромни забат, уоквирен профилисаним малтерским рамом, раздељен профилисаним венцем по половини. Значајна је због тога што се у њој родио др Ђорђе Натошевић (1821–1887), лекар и просветитељ, који је свега три године провео у лекарској пракси и, сасвим неуобичајено, посветио се педагошкој струци. Још на школовању у Бечу, револуционарне 1848, поставио је програм „реформе целокупног народног живота”. Прво као професор 1853, а затим директор Српске гимназије у Новом Саду, започео је са реформом своје гимназије. Његовим залагањем и радом основано је више српских народних школа у Срему, учитељске школе у Пакрацу и Карловцу, девојачке школе у Новом Саду, Панчеву и Сомбору. Поред разноврсних активности на реформи школства, ширењу напредних идеја и буђењу националне свести, ангажовао се и у ширем просветитељском раду. Веома много је објављивао у свим српским листовима, прилоге из медицине, хигијене, физике, хемије, методологије, ботанике и других природних наука, као и историје, географије, економије. Постао је један од првих чланова књижевног одељења Матице српске у Новом Саду, а 1881. и њен председник, на чијем челу остаје све до своје смрти.