Успенска црква у Иригу подигнута је између 1757. и 1760. То је једноставна грађевина изведена у типичном маниру српског барока: једнобродна, полуобличасто засведена, са споља петостраном, а изнутра полукружно завршеном апсидом на источној страни и звоником на западној. Фасаде су једноставно рашчлањене: хоризонтално ниским соклом и профилисаним кровним венцем, а вертикално низом пиластара. На северној и јужној фасади су по четири лучно завршена прозора. Улаз је на западној страни, са нишом за икону патрона. Конструкција олтарске преграде украшена је дрворезбарским радом са карактеристикама барокних и рококо форми. Иконе су пресликаване, али се препознаје да нису настале истовремено. Старији делови се датују у средину седме деценије XVIII века. Четири престоне иконе не припадају истој стилској целини и настале су 1781. кад и икона Богородице на Богородичином престолу. На основу сличности коју показују са престоним иконама са иконостаса из Хопова, приписују се мајстору који се угледао на Теодора Крачуна. Георгије Бакаловић је закључио уговор са Црквеном општином 1827. за сликање, бојење и мраморирање унутрашњости, а из 1863. је сачуван сличан уговор са Јованом Клајићем. Коначна верзија зидног сликарства добијена је 1930–32, када је потпуно пресликан живопис, према старом распореду слика, осим неких измена и додатих композиција из живота св. Саве.