Припреме за изградњу нове цркве у Шатринцима започеле су 1822, када је протопрезвитер карловачки Јован Максимовић писмено затражио дозволу од митрополита да село Шатринци подигне нову од материјала старе цркве. Невелика богомоља једнобродне основе са тространом апсидом и звоником била је завршена 1857. Једноставног је архитектонског украса који се свео на ниски сокл и профилисан кровни венац. Шатриновачка Црквена општина није имала могућности за израду новог иконостаса, па је он састављен од старијих делова који су настали током четири стилски и хронолошки различита периода. Најстарије су престоне иконе (Христ и св. Јован Претеча), и царске двери, по свој прилици, из прве половине XVIII века. У наредној фази настала је икона Богородице са малим Христом, највероватније из средине XVIII века. Трећој фази припадају минијатурне иконе са стубовима уз царске двери, престона икона св. Параскеве, Недремано око над царским дверима, фриз са медаљонима пророка, светитеља, и серафима и проширени Деизис, које се приписују Теодору Стефанову Гологлавцу. Најзад, у четвртој фази настало је Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована, рад мало познатог Теодора Јаношевића из 1857.