Смештена на зараван подно насипа, око 3 km јужно од Кикинде, ова култна целина обухвата капелу са бунаром, зидани конак, „конаке“ укопане у лес, четири бунара груписана у близини капеле и камени крст на степенастом постаменту. Судећи по натпису на крсту, целина је освећена 1867. након изградње данашње цркве, у народу зване богомоља. Назив Текија, по дервишкој згради за обреде, указује на дубљу старост овог култног места. Капела је једнобродна грађевина зидана опеком, са споља и изнутра полукружном апсидом у ширини брода. Два лучно засведена улаза на подужним зидовима воде у западни травеј храма, где је смештена чесма повезана са цистерном постављеном уз спољну фасаду прочеља капеле у коју дотиче вода из бунара. Изнад травеја са чесмом уздиже се кула-звоник. Непосредно до капеле, са њене јужне стране, су „конаци“ – одаје укопане у насип, са улазном страном зиданом у опеци. Служили су, као и зидани конак, за смештај верника и болесника. Указујући на прастара народна веровања везана за култ воде и обредно умивање (њену заштитну и исцелитељску моћ), водица Огњене Марије представља пример сакралног народног градитељства карактеристичан за тле Војводине. Конзерваторски радови нису извођени.