english
Српска Православна црква Св. Николе
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
XVIII век
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1460
Датум уписа у централни регистар
30.12.1997
Редни број у локалном регистру
50
Датум уписа у локални регистар
31.12.1997.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Основ за упис у регистар
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе нови Сад бр. 656 од 21.06.1966.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Сл. лист АПВ 28/91

Село Самош се налази у средишњем Банату на северном рубу Делиблатске пешчаре. Црква Св. Николе је прецизна копија цркве исте посвете у недалеком селу Сакуле. Село Самош основано је приликом исељавања српског становништва из Чавоша (Румунија) и Сечња, које је са собом понело и своје олтарске преграде, данас уклопљене у нејединствену целину у самошкој цркви. Старији део иконостаса сликао је у другој половини XVIII века веома активни банатски зограф Недељко Поповић. Иконостас се састоји из две дрвене плоче на којима су у два неједнака појаса насликани апостоли са Деизисом у средини (у ширем) и пророци (у ужем појасу) и две велике иконе: св. Димитрија и удвојена икона св. Ђорђа за два наручиоца са сликаревим потписом из 1777. Млађи део иконостаса, рокајне резбарије, заузима централно место, са премазаним престоним иконама, царским дверима, Крунисањем Богородице, низом апостола и пророка, Страдањима и Распећем. Целивајуће иконе Рођења и Обретења главе Јована Крститеља радио је непознати сликар с краја XVIII и почетка XIX века.