Назив села Делиблато упућује на његов положај уз истоимену банатску пешчару на чијем је јужном ободу саграђено. Црква Преноса моштију Св. Николе подигнута је на територији коју је захватала Војна граница у Банату, на брежуљку са кога доминира селом. Била је то прва богомоља у околини, обновљена у барокном стилу. То је једноставна, типизирана грађевина са невеликим торњем на западној страни, чији је иконостас 1778. осликао Јаков Орфелин који је, уз Теодора Крачуна, наш најзначајнији представник барока у сликарству, што иконостасу ове цркве даје посебну вредност. Јакова Орфелина је његов стриц, Захарија Орфелин, графичар, усмерио ка уметничкој академији у Бечу. Тамо стечено образовање помогло је Јакову Орфелину да се сликарски формира независно од провинцијалне, украјинске верзије барока која је пре њега преовлађивала у српској уметности северно од Саве и Дунава. Значајну улогу у савладавању новог сликарског стила одиграли су графички предлошци из штампаних илустрованих библија које је Јаков Орфелин користио. Најуспелије иконе у Делиблату припадају циклусу Мука Христових, док престоне иконе понављају решења са иконостаса из Саборне цркве у Сремским Карловцима. У цркви се чува и „Христов гроб“, рад сликара Живка Петровића и дрворезбара Михаила Костића из Великог Бечкерека из 1861. На стубовима у припрати храма налазе се иконе Христа и Богородице које стилски припадају ранобарокном периоду. Оне су могле украшавати иконостас старије цркве.