Подигнута је у првој половини XIX века као једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом на истоку и звоником који се издиже из масе западног прочеља. Фасаде, складно декорисане архитектонском пластиком у виду полукружних ниша, архиволти, пиластара и поткровних венаца, указују на класицистичку градитељску концепцију. Декорацију троспратног иконостаса, Богородичиног и архијерејског трона и певница извела је дрворезбарска радионица Михајла Јанића. Ову целину осликао је 1854. Никола Алексић, мајстор сигурног цртежа и светлог колорита, користећи уобичајена композициона решења, што је посебно уочљиво после недавног чишћења иконостаса. Препознатљив сликарски рукопис овог аутора имају и слике на своду цркве. Композиције Христос и Самарјанка и Христос са ученицима на мору, извео је приликом обнове 1908. Стеван Алексић, када су делимично пресликане поједине зидне слике.