Новобечејска црква Св. Николе један је од најстаријих православних храмова на територији Војводине. Подигнута је 1774. у виду једнобродне грађевине која се на истоку завршава петостраном олтарском апсидом, док се на западној страни уздиже типичан барокни вишеспратни звоник, са лименим „јастуком“, лантерном и крстом. Лезене са орнаментисаним капителима, профилисани венци и оквири полукружно завршених прозора, све то чини уобичајену фасадну декорацију војвођанских сакралних објеката с краја XVIII и почетак XIX столећа. Насупрот одмереним и складно решеним спољним зидним платнима, унутрашњост храма одише барокном раскоши. Иконостасна преграда, чија је архитектонска конструкција прекривена обиљем резбареног биљног украса, носи четрдесетак представа стојећих фигура светитеља и црквених празника за које се сматра да их је 1814. насликао Стефан Гавриловић. Један од првих представника српског романтизма Павле Симић извео је 1958. зидне слике на сводовима олтара и наоса. У цркви Св. Николе у Новом Бечеју чува се низ вредних богослужбених предмета, а посебну пажњу заслужује икона Богородице с Христом, рађена у најбољој традицији поствизантијског иконописа. Конзерваторски радови на споменику вршени су у више наврата (1969, 1971, 1974, 1978).