У некадашњем насељу Врањеву – које је данас део Новог Бечеја – подигнута је почетком XIX века црква Св. Јована Претече. Једнобродној грађевини са споља петоугаоном апсидом и плитким певницама додата је 1859. припрата над којом се уздиже торањ. Претпоставља се да је том приликом изведена фасадна декорација целог храма. Између сокла и поткровног венца на којем се смењују триглифи и осмолисни цветни орнамент, наизменично су постављени пиластри профилисаних стопа и капитела, односно степенасто увучене аркаде. Тако формиране нише сасвим су плитке на припрати и певницама, док су на зидовима наоса дубље. Централни ризалит троделне западне фасаде благо је избачен ван равни зида. Изнад кровног венца, коса забатна платна придржавају четвртасто постоље куле са барокно завршеним врхом. Ентеријер цркве украшавају како иконе тако и зидно сликарство. Иконостасна преграда, симетричне конструкције и са богатом резбаријом биљног карактера, у потпуности затвара олтар. Појединачне фигуре светитеља и композиције са христолошком тематиком настале су у четвртој деценији XIX века и дело су Јефтимија Поповића. Зидне слике такође се приписују Поповићу или неком од сликара њему сродног уметничког опредељења, попут Саве Петровића и Павла Чортановачког. Конзерваторски радови су вршени 1968.