Место је организовано насељено 1752–53, под називом Карлово, по аустријском цару Карлу VI Хабзбургу, а налази се око 20 km југоисточно од Новог Бечеја. После Првог светског рата назив села је промењен у Драгутиново, а после Другог светског рата, исто село добило је нови назив – Банатско, односно Ново Милошево, по народном хероју Милошу Попову. Садашња (нова) црква је подигнута 1842, што је забележено у натпису над улазним порталом. Западно прочеље цркве решено је у неокласицистичком стилу са плитким пиластрима над којима је кровни венац и тимпанонско троугаоно поље. За разлику од готово плошно изведене западне фасаде, оне бочне су решене са дубоким полукружним нишама у којима су смештени прозори. Резбарија иконостаса је уздржан класицистички, бидермајерски рад непознатог мајстора. Никола Алексић сликао је 1855. иконе, тронове и певнице, Христов гроб, као и зидне слике на своду над солеом. Ученик Арсе Теодоровића, он је један од најплоднијих сликара прве половине XIX века, који је током каријере дуге четири деценије, прешао пут од класицизма и бидермајера до наговештаја романтизма и назаренског сликарства. Остале зидне слике на своду и северном зиду извео је Јосип Гојгнер. Сачувана је и једна икона тзв. Арапске Богородице с почетка XIX века.