Марко Сервијски, образован и угледан грађанин новосадског Магистрата, купио је 1782. спахилук Турску Кањижу и потом изградио дворац. Његов син Ђорђе тестаментом је оставио дворац и имање сестричини, која је средином XIX века у мираз донела посед породици Шулпе. Дворац је један од старијих, већих и раскошнијих у Војводини. Зграда је спратна и има издужену правоугаону основу. Истакнут је централни ризалит главне фасаде мансардним узвишењем средњег дела крова, балконом на спрату и атиком изнад кровног венца, на којој је у рељефу изведен грб породице Сервијски. Украси у малтерској пластици изнад прозора, профилисани кордонски и поткровни венац као и истурени централни ризалит изведени су у духу позног барока. Дворишна фасада је решена симетрично, са ширим средишним плиткосегментним отвором трема у приземљу, изнад кога је трокрилни прозор на спрату, као и мансардно узвишен део крова са троделном правоугаоном атиком у ширини три отвора, а са стране по четири плитко сегментна отвора у приземљу изнад којих су двокрилни прозори на спрату. Пропорцијама, симетријом, обрадом фасада и унутрашњим распоредом спада у ретко сачуване познобарокне профане грађевине овога типа. Конзерваторски радови извођени су 1976.