english
Николајескава црква
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
XVIII век
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1109
Датум уписа у централни регистар
24.02.1995.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Нови Сад
Основ за упис у регистар
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад бр.118 од 18.05.1959. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Сл. лист АПВ 28/91

Најстарија сакрална грађевина у Новом Саду, Николајевска црква посвећена Преносу моштију св. Николе, први пут се спомиње 1730, када је освећена. Подигнута је као породична гробница Недељка Богдановића и његове браће, угледних трговаца са Петроварадинског Шанца. Страдала је приликом бомбардовања 1849, у време Буне. Из фонда Јована и Марије Трандафил обновљена је 1861–62. Том приликом осликани су зидови и изведен иконостас. Николајевски храм има све карактеристике барокног стила. Мањих је димензија, једнобродне правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом, нешто ужом од брода. Масиван звоник доминира западним прочељем. Уз њега су сазидане две ниже кулице, од којих десна служи као улаз у звоник и хор. Изнад централног дела наоса уздиже се мала купола, више декоративне намене. Фасаде су оживљене плитким пиластрима и профилисаним кровним венцем. Приликом конзерваторских радова 1959. откривено је двадесет четири уљаних зидних слика, обимног иконографског програма, за које се претпоставља да су радови Николе Димшића. Сликана декорација иконостасне преграде припада Павлу Симићу. Радови на санацији гробнице у порти извршени су 1998. а делимично уређење порте 1999.