Репрезентативан храм Св. Георгија саграђен је између 1734. и 1740. Приликом бомбардовања 1849. порушен је торањ и обрушене фасаде, због чега је обновљен 1851–53, према нешто измењеном пројекту пештанског архитекте Густава Шаибе. Обимним радовима, од 1902. до 1905, руководио је архитекта и предузимач Михаило харминц из Будимпеште. Иконостас Јована Клајића, из времена градње, пренет је у цркву Св. Духа на Ченеју, јер је осликавање новог поверено Паји Јовановићу. За израду зидних слика ангажован је Стеван Алексић. И поред ових измена новосадска саборна црква је задржала оригиналну концепцију простора и првобитно компоновање архитектонских маса. Једнобродне је основе са трочланом олтарском апсидом и високим необарокним звоником, који доминира западним прочељем. Фасаде су рашчлањене по вертикали пиластрима са богато орнаментисаним капителима. Хоризонтална подела је постигнута високим соклом и степенасто профилисаним кровним венцем. Главни портал надвисује троугласти тимпанон. Монофоре, декоратовно оперважене, завршавају се хоризонталном архиволтом са лучно спуштеним крајевима. Полихромни зидови и витражи потенцирају раскош унутрашњег простора. Опсежни конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури трају од 2000.