Налази се у улици Златне греде бр. 4. Саграђена је 1900. године, по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту Српске православне велике гимназије из друге половине XVIII века. Лоцирана уз Саборну цркву и Владичански двор, које је пројектовао В. Николић, по основном решењу подсећа на Патријаршијски двор у Сремским Карловцима истог аутора. Грађена је са основом у облику ћириличног слова „П”, главним фронтом окренутим према парку и бочним крилима. Има подрум, високо приземље и спрат. Обликована је у духу еклектицизма, са елементима карактеристичним за српску романтичарску архитектуру. Основна декорација изведена је вертикалном градацијом рустике и украса тосканског типа. Приземни део је изведен у имитацији тесаних квадера, на начин неоренесансних грађевина. Посебно је акцентована главна фасада, рашчлањена са три ризалита који су надвишени куполама. Централни ризалит је шири, има правоугаони портал између два полуступца и ниски троугаони забат, док су бочни ризалити ужи. Хоризонтална подела наглашена је спратним, подпрозорским и кровним венцем. Ентеријер грађевине, распоред просторија, кабинета и учионица, прилагођен је намени објекта. Лепотом и богатством штуко декорације издваја се свечана сала на првом спрату. Конзерваторско-рестаураторски радови вршени су у више наврата: 1984–85, 2003, 2005. и 2006.