Према М. Косовцу саграђена је 1702, док С. Боровски као годину изградње помиње 1704. Прецизнијих података о времену настанка нема, али судећи према стилу припада војвођанским црквама са половине XVIII века. Складних је пропорција, једнобродна са полукружном олтарском апсидом исте ширине као и наос, и високим звоником чија вертикала доминира западним прочељем. Правоугаоне бочне певнице су једва наглашене. Засведена је полуобличастим сводом. Скромну фасадну декорацију чине плитки пиластри и хоризонтални венци у висини сокла и под кровом. Знатно богатији архитектонски украс западне фасаде састоји се од два пара пиластра са вишеструко профилисаним капителима који уоквирују главни портал, а изражена је степенаста профилација кордонских и кровних венаца. Звоник, фланкиран зидом забата са волутама, својевремено је био отворен са јужне и северне стране лучно завршеним пролазима. Иконостасну преграду изрезбарили су Јосиф Кистнер и Јосиф Лукић, а осликао Павле Симић 1859, који је аутор и зидних слика на своду. Припадник класицизма, али по вокацији ближи романтизму, Симић се код религиозних представа определило за принципе назаренског сликарства. Остатак живописа опширног иконографског програма извео је непознат аутор. Санација влаге у цркви изведена је 1995, конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству 1996, а уређење порте 2002.