Изграђена је 1811. у центру Долова, као барокна грађевина једнобродне издужене основе. Полукружни олтарски простор од наоса раздваја иконостасна преграда изведена у класицистичко-бидермајрском маниру. Сликану декорацију за богато изрезбарени иконостас старе доловске цркве извео је 1850. Јован Поповић. Примењујући своје сликарско умеће, усавршено у класи Леополда Купелвизера на бечкој Академији, Поповић остварује овде једну од најлепших религиозних целина у првој половини XIX века. Под утицајем касноназаренског сликарства највише пажње обраћа на прецизност цртежа, складност компоновања са смелим скраћењима и обраду драперија. Према подацима из летописа, живопис олтара и наоса велике доловачке цркве је рад непознатог немачког сликара. Избор сцена у олтару наводи да се ради о лутерану. Пространи наос је одвојен масивним зидом са три полукружна отвора од припрате са хором. Западним прочељем доминира високи звоник, надвишен уском лименом капом. Фасадна декорација чистих линија и пречишћених облика, најбогатија на западној страни, наглашене је вертикалне поделе. Конзерваторски радови су изведени 1962, а током 2006. радови на западном прочељу са звоником.