Зграду је 1885. подигла српска Црквена општина. Наредне, 1886, уз њу је саграђен Светосавски дом који се састоји од свечане дворане, правоугаоне основе. Првобитно је у згради била смештена библиотека Црквене општине и Црквено певачко друштво, док су локали у приземљу имали трговачку намену. Једно време служила је за смештај Студентског дома. Грађена је као угаони спратни објекат са основом у облику латиничног слова „L“. На обе фасаде прозори спратног дела полукружно се завршавају, уоквирени су пиластрима, а надпрозорници су на конзолама. На зарубљеном углу објекта, изнад улаза, налази се еркер. На фасади из улице Д. Туцовића налази се капија са колским пролазом и улаз у свечану салу Светосавског дома са надстрешницом од кованог гвожђа. У свечаној сали таваницу и бочне сводове осликао је 1886. бечки сликар Едуард Клајн. Конзерваторски радови изведени су 1977, 1982. и 2002–04.