Тридесетак километара западно од Београда налази се село Деч са црквом посвећеном празнику Христовог Вазнесења. Једнобродна грађевина са звоником подигнута је 1831, а три године касније познати српски дрворезбари Павле Бошњаковић и Георгије Девић израдили су црквени мобилијар. Средином XIX века недовољно истражени сликар Константин Пантелић, који од четврте до осме деценије столећа ради по црквама Баната и Срема, извео је целивајуће и иконе за олтарску преграду. Храм у Дечу одликују складне пропорције и хармонично решене фасаде. Класицистички дух се осећа како у смењивању лезена и степенасто увучених поља са сегментно завршеним прозорима, тако и у профилисаним венцима и фронтону над централним делом прочеља, где се налази и главни улаз у цркву. Архитектонска концепција иконостаса такође је у сагласју са стилским тенденцијама прве половине XIX века. Вишеспратна конструкција богато украшена биљним орнаментима носи преко тридесет представа појединачних фигура светитеља и празника, двери са надверјима као и Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована. Пантелићев опус у Дечу заокружен је сликама рађеним за певнице и двадесет једном целивајућом иконом.