На месту старе дрвене цркве која се помиње још 1750. започела је изградња нове 1836. трудом богатих трговаца Цинцара, па је позната и као Грчка црква. Конципирана је у класицистичком духу, према пројекту Матијаса Фрелиха из Новог Сада. Услед недостатка средстава, радови на изградњи су стали, тако да је иконостасна преграда, за коју је дрворезбу израдио Георгије Девић, постављена 1851. у недовршену цркву. Радови су настављени тек 1903. према пројекту загребачког архитекте Хермана Болеа, који се својим еклектичним приступом надовезао на претходни пројекат. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној и високим, доминантним звоником на западној страни. Богату фасадну декорацију чине плитки пиластри који потенцирају вертикалну поделу, степенасто увучене полукружне нише и наглашена зона поткровног венца дуж целе цркве. Репрезентативност западног прочеља је постигнута масивним удвојеним стубовима са тимпаноном изнад, високим зидом забата и сецесионистичком капом звоника. Источно од цркве налази се мања грађевина правоугаоне основе са куполом, кроз коју се улази у гробницу породице Марковић. Гробница је кружне основе. Представу Васкрсења на таваници извео је Урош Предић, који је био ангажован и на изради сликане декорације иконостаса, тронова и певница. Искусном Предићу помаже млади Пашко Вучетић. Конзерваторски радови су изведени 1980, а радови на замени кровног покривача цркве 2006.