Саграђена је 1813. као једнобродна класицистичка грађевина, оријентисана у правцу север-југ. Уобичајене је просторне концепције са полукружном олтарском апсидом, издуженим наосом и високим звоником који доминира прочељем. На западној страни је подигнута пространа сакристија. Фасаде су оживљене комбинацијом плитких пиластера и паралелних профилисаних венаца, чиме је постигнут склад између вертикалне ихоризонталне поделе. Посебна пажња посвећена је декорацији северне фасаде. Лучно завршен портал уоквирују два пара пиластера украшена јонским капителима. У зони изнад портала смештен је пар ниша са скулптурама светитеља и прозорски отвор, између њих, који понавља облик портала. Претставу Уздизања Часног Крста на главном олтару извео је 1828. Винценц Дојчер. Резбарење бочних олтара поверено је 1844. Едуарду Владаршу. Богородица Имакулата и св. Иван Непомук радови су непознатих аутора, док се на основу архивске грађе сазнаје да је за осликавање св. Вендалина ангажован Константин Пантелић 1841, а за Благовести познати мађарски сликар Пешкија 1846.