После пожара 1911. у коме је изгорела стара Градска кућа, објављен је конкурс за нову 1912, која је завршена 1914. према пројекту архитекте Фриђеша Ковача а под надзором предузимача Антала Сеиле из Будимпеште. Четири тракта грађевине, повезана у правоугаоник, образују унутрашње двориште. Сецесијски концепт разиграности маса постигнут је истицањем истуреног централног ризалита овалне основе на главном тракту и куле на углу главног и бочног тракта. Доба архитектонских превирања условило је решење ближе функционализму и уздржаност у употреби богатих декоративних елемената сецесије. Хоризонтални венци, траке и фризови стилизоване флоралне и геометријске орнаментике, пиластри и полустубови са канелурама и наглашени вертикални отвори, веће стаклене површине и стаклене траке, детаљи од кованог гвожђа, степенасто решен кров централног ризалита са лучно завршеном атиком у којој је грб града, резултат су трагања за особеностима мађарске варијанте сецесије. Постављање високог, масивног торња је романтичарско захватање у историјске стилове, док су детаљи декорације сецесијски. Ентеријер репрезентативних холова, степеништа и балустрада, пластични декоративни елементи рађени у штуку, такође имају мотиве сецесије. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су делом током 2000. и 2002. године, а настављени 2005. године.