Подигнута је 1909. по пројектима сенћанског архитекте Берзенци Домокоса у време плебана Гозон Иштвана, у духу историзма са елементима необарока и назнаком утицаја сецесије. Угао зграде посебно је наглашен – на пиластрима завршеним атлантима је балкон пентагоналне основе, рељефно декорисане ограде на којој стубови носе аркаде надвишене куполом. На главној фасади је истакнут централни ризалит атиком са балустрадом и богато изведеним улазним порталом од дрвета и гвожђа, фланкираним пиластрима украшеним гирландама и атлантима који носе балкон као и конзоле у облику глава анђела. У приземљу је низ великих лучно засведених прозора, централних делова натпрозорских лукова декорисаних конзолама у облику глава грчких ратника. Изнад профилисаног међуспратног венца су удвојени прозори са по три јонска пиластра на балустрадама и тимпаноном изнад са анђелом у центру. У ентеријеру је дошло до измена у просторима музеја и капеле (смештене у приземље Плебаније 1911. после пожара у цркви св. Иштвана). Унутрашње степениште има богато декорисану ограду од кованог гвожђа. Данас је у згради смештен Музеј. Конзерваторски радови су изведени 1986.