Књижевник Стеван Сремац рођен је 1855. у кући број 4, у улици која данас носи његово име. Сремац има истакнуто место у српској књижевности. Књижевним делом је дао својеврсну слику друштвених прилика српског паланачког живота од Војводине на северу, преко Београда, до Ниша на југу. Традиционални, патријархални амбијент био је инспирација и хумористичка тема његових најпознатијих дела („Ивкова слава“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Вукадин“, „Зона Замфирова“). Многа драматизована дела су на сталном позоришном репертоару. Поред књижевних дела писао је политичке полемике, фељтоне и сатиричне написе у политичким листовима либералне странке. Основа његове родне куће је у облику латиничног слова L, са широком дрвеном касетираном капијом на углу. Зидно платно је подељено хоризонтално и зракасто постављеним фугама изведеним у малтеру. На уличној фасади су три прозора изнад којих је богата флорална и зооморфна пластика. Изнад сваког отвора су медаљони са иницијалима власника. Испод кровног венца су вентилациони отвори са декоративним решеткама. На прекретници векова извршена је измена фасаде у духу еклектике. Конзерваторски радови извођени су 1987. и 2005.