Црква Св. Николе подигнута је 1746. у духу барока као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом и споља наглашеним певничким просторима, који образујући трансепт стварају утисак крстообразне основе. Олтарска апсида је у ширини брода, а масивни торањ на западу излази из равни прочеља. Фасаде су оживљене кордонским венцима, слепим аркадама и нишама. Најстарије сликарство у цркви из 1755. године – два фреско-фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостас – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XIX века, а иконографски сажет програм олтарске преграде, као и представу Саваота у слави на своду наоса извео је 1905. Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.