Црква посвећена светом Тројству и жупни двор изграђени су између 1752. и 1772. као јединствена архитектонска целина. Својина оснивача фрањеваца били су до 1871, када су на основу указа цара Јосифа II о укидању фрањевачких самостана прешли у надлежност римокатоличке жупе у Сомбору. Црква је једнобродна грађевина са типично барокном концепцијом простора. Олтарска апсида, ужа од наоса, надовезује се на централни простор, луцима подљен на три травеја. Над ниским трансептом подигнут је тробродни хор. Испусти са вишеструко профилисаним венцем, пиластрима и лизенама, појављују се у наосу и олтару. Уз сам бок олтарске преграде смештени су помоћни олтари, док се из наоса улази у тробродну припрату. Цела црквена грађевина је пресведена бачвастим сводом. Испод ње је смештена крипта, правоугаоне основе, са полукружном апсидом, у којој су до 1776. сахрањивани угледни грађани Сомбора. Западна фасада цркве је оживљена са пет пиластера и два стуба, на чијим се богато профилисаним капителима налази по једна камена скулптура анђела. Изнад степенасто профилисаног венца, забат са волутним завршецима уобличава западно прочеље. Јужна фасада, из које се издиже високи звоник, прислоњена је уз зид спратне зграде бившег самостана. Његову скромну фасадну декорацију чине прозорски отвори различитих димензија и кровни венац. Високу олтарску преграду осликаоје 1784. Паул Кроноветер. Бојење и позлата хора, оргуља и ораторијума су поверени „пиктору Антонијусу. Конзерваторски радови изведени су 1963, 1967–68. и 1976–77.