Црква Св. Георгија у Сомбору је подигнута 1761. на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певничким просторима. Изведена је у духу барока, комбиновањем неокласицистичких и рококо елемената, што је посебно изражено на декорацији западне фасаде, где доминацију кривих линија онемогућавају мирне и складне површине тосканских пиластера. У архитектонску композицију маса нове цркве успешно је уклопљен звоник из 1744, надвишен 1790. торњем за чију изградњу је ангажован Франц Фридрих из Сомбора. Израда сликане декорације иконостасне преграде је поверена 1771. Теодору Крачуну, Јовану Исајловићу и Лазару Сердановићу, док су резбарски радови наручени код Арсенија Марковића. Унутрашњост храма је претрпела 1866. темељне оправке, после којих је израђен нов иконостас. Аутори резбе су Јосип Кестнер из Новог Сада и Карло Илдињи из Будимпеште, а иконе су рад Павла Симића. На сомборском иконостасу Симић је приказао сву вештину свог ликовног израза, стечену на бечкој Академији, где се између учења у класицистичко-бидермајерском маниру и силовитих романтичарских уверења определио за благо назаренско сликарство. Конзерваторски радови на сликарству изведени су 1959–60, а на архитектури 1966, 1980. и 1987.