У селу Лежимиру, смештеном на Фрушкој гори северно од Сремске Митровице, изграђена је у другој половини XVIII века црква Св. Георгија. Једнобродна је грађевина барокних стилских одлика, са једним бродом, попречним певничким трансептом и полукружном апсидом на истоку. Велики барокни звоник, призидан са западне стране, у II светском рату је скоро разрушен. Тада је црква и паљена, па је доста страдао и ентеријер са иконостасом. Фасаде храма украшене су низом елегантних слепих аркада постављених у средњој зони зидних површина. Њихови преломљени луци повезују танке и витке прислоњене стубиће са капителима. Наглашено хоризонтално рашчлањавање фасада употпуњено је кордонским венцем испод слепих аркада и профилисаним поткровним венцем. У приземљу звоника налази се главни, западни портал, а споредни је на јужној страни храма. Непознати дрворезбар моделовао је у другој половини XVIII века барокно-рокајни иконостас. Винова лоза, храстово лишће, ружини пупољци и волуте овијају се око стубова и икона. После рата оштећени иконостас је делимично поправљен, део икона постављен је на новој импровизованој олтарској прегради, а део је пренет у Музеј црквене општине у Сремској Митровици. Иконе су биле приписиване Мојсеју Суботићу, али се у новије време сматра да су дело Јована Исајловића Старијег. Грађевински радови на цркви извођени су током 80-тих година.