Северозападно од Сремске Митровице, у сремском селу Мартинци, изграђена је у другој половини XVIII века црква Св. Николе. Изградња торња започета је 1766. Концепцијом простора и облицима архитектонског украса припада низу барокних парохијалних цркава тога времена. Има издужени брод, олтарску полукружну апсиду на истоку, а двоспратни барокни звоник призидан уз прочеље на западној страни грађевине. Фасаде су по вертикали рашчлањене једноставним плитким пиластрима са профилисаним капителима изнад којих тече једноставно профилисани кордонски венац. Без пластике су и лучно завршени прозори. Исти облици понављају се и на украшавању звоника. Наос је подељен на травеје пресведене сферним сводовима који су ојачани луковима. Они се на бочним странама ослањају на конзоле са јединственим профилисанимкапителима. Хорска галерија налази се у западном делу наоса. Изузетну резбарију иконостаса, са елегантним барокним и рокајним облицима, извео је око 1780. непознати мајстор. Иконе је 1782. осликао Мојсеј Суботић, иначе мартиначки житељ. Завршавајући посао потписао се на медаљону изнад царских двери. Иконографијом и тематиком Суботићев мартиначки иконостас ослања се на старија сликарска решења у српској уметности, с краја XVII и из прве половине XVIII века. Непознати мајстор сликао је у XIX веку зидне слике. У своду изнад солеје представљена је св. Тројица са четири јеванђелиста у угловима. Делимична конзервација архитектуре изведена је 1988.