Убрзо након припајања Сремске Митровице Војној граници осетила се потреба за формирањем хуманитарне медицинске установе, која би као пуковско-општинска добротворна установа имала задатак збрињавања болесних и беспомоћних. Петроварадинском деветом граничарском пуку била је предложена зграда старе поште, али је због њене трошности одлучено да се на истом месту подигне нова. Након прикупљања неопходних финансијских средстава, приступило се изградњи болнице, која је освећена и отворена 7. маја 1826. У приземљу и на првом спрату, издужених правоугаоних основа, биле су смештене болничке, собе за особље, кухиње, остава, депо и санитарне просторије. Имала је и два пространа подрума, а у дворишту су се налазили бунар, шупа, стаје и велика башта. На симетрично обрађеном зидном платну са једноставним полукружним прозорима у приземљу и правоугаоним на спрату, издваја се централни ризалит рашчлањен лезенама. Сокл, високи четвороводни кров покривен бибер црепом и димњаци завршени декоративним капама дају посебан акценат скромно обрађеној композицији. Болница данас постоји у измењеном облику, претрпевши током година низ измена и доградњи. Конзерваторски радови су обављани 1990–94 и 1999.