Према Шематизму М. Косовца изграђена је 1818. То је складна једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом и певничким просторима, споља правоугаоним а изнутра полукружним. Засведена је полуобличастим сводом. Масивни звоник са галеријом, фланкиран забатом искошених линија, надвисује западно прочеље. Главни портал је наглашен пиластрима који га уоквирују. Поље изнад улаза је украшено сликаном представом патрона храма. Вертикална подела подужних зидова фасаде постигнута је плитким пиластрима, између којих су смештени полукружно завршени прозорски отвори. пречишћена декорација и сведени украс указују на класицистичке узоре. Из суботичке цркве Вазнесења пренета је 1910. иконостасна преграда, изрезана и осликана 1766. Да би се уклопила у нови ентеријер извршена су скраћења. Преостале иконе апостола Петра и Павла данас се чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Осликавање иконостаса приписује се барокном сликару Јовану Поповићу, који је сличан колорит, звучних тонова и изражених влаерских градација употребио на олтарској прегради Николајевске цркве у Сегедину. Александровске слике, којима се дуго није могла наћи аналогија, спадају у сам врх барокних остварења код Срба. Конзервација је изведена 1963, 1966, 1969–70. и 1992–97.