Према археолошким подацима, на узвишењу изнад села Долац још у XIV веку постојао је манастир. У турском попису из 1455. помињу се три његова монаха, о већој обнови с краја XVI и првих деценија XVII века сведоче камени остаци оградног зида, куле, улазне капије и чесме, док је спратни конак свакако млађи. У средишту порте је мала једнобродна црква са полукружном апсидом. Једини архитектонски украс постојао је на њеним попречним фасадама, у виду лука ослоњеног на конзоле који је одцртавао линију свода у унутрашњости. Живопис су образовале чак три, хронолошки различите целине. Најстарије зидне слике, у зони стојећих фигура на западном и северном зиду, могле би потицати с прелаза XIV у XV век и према стилским одликама приписане су чувеној зрзанској радионици јеромонаха Макарија. Крају XV или почетку наредног столећа припадале би фреске у источном делу цркве, док је натписом у олтару трећа фаза датована у 1619/20. Имена приложника била су исписана уз фреске чију су израду платили. Археолошка истраживања мањег обима изведена су на комплексу у периоду 1993–95, а неопходни конзерваторски радови на фрескама 1991. Црква је срушена до темеља 1999.