Вазнесењска црква подигнута је крајем XVIII века као једнобродна грађевина класицистичких архитектонских обележја. Наос образују четири бачвасто засведена травеја, над припратом је галерија, а у пространој олтарској апсиди, на истоку формиране су дубоке нише проскомидије и ђаконикона. Олтарска преграда и тронови такође су дрворезбарени у класицистичком духу. Сликарство троспратног иконостаса обимног је иконографског програма и неуједначеног квалитета. Према црквеној документацији, ову целину осликао је 1820. молер Алексије Теодоровић, међутим стилске аналогије, колористички и цртачки приступ, упућују на сликара Милутина Бедричића, мајстора класицистичког опредељења.