Саграђена је око 1780. као резиденција Василија Божичковића, бискупа новоканонизоване унијатске бискупије (1776). У оквиру правоугаоне једноспратне грађевине типичне за другу половину XVIII века, пројектована је црква смештена у јужном тракту. Скромно обрађено зидно платно рашчлањено је кордонским венцем, плитким пиластрима и профилацијом која наглашава главни улаз. Поред стрмог четвороводног крова, посебан акценат композицији даје богатије обликовани забат над улазом у цркву и барокни звоник, указујући својом издвојеношћу на намену овог дела зграде. Почетком треће деценије XX века ту је основан самостан гркокатоличких редовница (Русина), док је за време Другог светског рата у згради била смештена партизанска болница. После рата се у згради „Руског двора“ налазила музичка школа, док је данас то поново самостан гркокатоличких редовница.