Као допунски стамбени простор већих кућних задруга подизане су за ожењене чланове домаћинства засебне, једнопросторне зградице познате управо под тим именом, означене као „женска зграда“, а још чешће под називом вајат. Једна од битних одлика вајата јесте да се у њему никада не ложи ватра. Шидски вајат, у улици Змај Јовиној бр. 27, подигнут је у другој половини XIX века. У формацији објеката у низу смештен је иза куће и амбара. Грађен је са тремом, у бондручној конструкцији испуњеној чатмом, крова покривеног бибер црепом. Ограда и стубови трема декоративно су обрађени. Састоји се од две засебне просторије, што је ређа и новија појава из завршне фазе њиховог развоја, када се у ређим примерима јављају као удвојене, чак и утројене засебне просторије под истим кровом. Указујући наменом на традицију постојања породичне задруге, веома развијене у Срему као делу Војне границе, вајат у Шиду обједињеним просторним склопом одражава време свог настанка обележено слабљењем задружног начина живота и збијања кућишта насталог деобом њених чланова. Вајат је дотрајао и срушен.