У средишту села смештена је црквица посвећена популарној скоропомоћници, светој Параскеви. Споља малтерисаних фасада, са соклом од грубо сложеног камена и двосливниим кровом покривеним каменим плочама, црква је једнобродна и засведена подужним полуобличастим сводом. Олтарска апсида, споља неправилног полукружног облика, изнутра је сведена на дубоку полукружну нишу у функцији часне трпезе. Ђаконикон и проскомидија, осим полукружних ниша на источном зиду, на подужним зидовима имају и нише правоугаоног пресека. Два уска прозора, један на јужном, а други на апсидалном зиду, осветљавају унутрашњост. Зидне слике сачуване су само на доњим површинама, обухватајући – уз стандардни програм олтара – зоне сокла, стојећих фигура, фриз светитељских попрсја у медаљонима и сцене из циклуса Великих празника, у које су уметнуте изабране сцене из циклуса Христових страдања. У стилском погледу, фреске показују сигуран цртеж и колористичку разноврсност, па будући да су и технолошки на завидном нивоу дело су искусне зографске радионице. Како о цркви нема никаквих историјских сведочанстава, на основу одлика живописа датује се у седамдесете године XVI века. Запаљена је 1999, тако да је првобитни колорит фресака заувек загубљен.