Локалитет Калакача се налази на десној обали Дунава, у атару села Бешке, на делу великих клизишта са неколико нивоа лесних тераса. Остаци праисторијског насеља с краја бронзаног и почетка гвозденог доба, откривени су на издуженом троугаоном платоу, димензија 110х160х220 m, који се благо спушта од југозапада ка североистоку. Основни археолошки садржај на Калакачи чине бројне јаме, односно различити укопани објекти, јасно оцртани и лако уочљиви у лесу. Велики број пратећих економских објеката (око 125) указује на развијеност земљорадње. Остеолошке анализе потврђују гајење животиња као и бављење ловом. Културни слој богат је керамичким посудама које су украшене жљебљеним орнаментима и „S“ урезима. Археолошки налази са Калакаче, посебно керамика украшена једноставним урезивањем, допринели су издвајању посебног Калакача хоризонта унутар босутске групе старијег гвозденог доба. Још увек нису дефинисани величина и изглед насеља као што није убицирана ни припадајућа некропола. Изградњом и проширењем ауто-пута Београд–Нови Сад локалитет је девастиран, па су извршена заштитна археолошка истраживања у периоду 1972–1974. и 2003–2004. године.