На десној обали Дунава, изнад данашњег Старог Сланкамена а испод средњовековне тврђаве, налазе се остаци римског утврђења за које се мисли да је Acumincum. Археолошким ископавањима 1995. утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште. Од oppidum-а који су саградили Скордисци, сачувани су делови бедема и неких грађевина од трошког материјала. Из римског периода су скромни остаци архитектуре и покретни материјал I–III века (керамика, опеке, имбрекси, тегуле). Утврђење је у II–III веку обновљено солидно грађеним зидовима од притесаног камена у малтеру, а у унутрашњости су подигнуте нове зграде. Ово утврђење је, прилагођавајући се конфигурацији терена, следило основу келтског опидума. Према печатима на опекама, у њему је била смештена кохорта I Campanorum. У подножју Градине развијало се цивилно насеље. Из утврђења потичу бројни налази римског новца, од Галијена до Јустинијана, као и камени споменици који се чувају у Археолошком музеју у Загребу. У средњем веку на Градини је подигнута тврђава.