Налази се око 7 km северозападно од Кикинде, у правцу Иђоша. То је утврђено насеље са бедемима од насуте земље, познато као „Словенски град“. Било је настањено још у неолиту, а са прекидима живот се одвијао све до раног средњег века. Остаци неолитског насеља констатовани су над самим ушћем речице, на најужој и највишој тачки Градишта и у ближој околини. У старијем стамбеном хоризонту има керамике старчевачке и рано-винчанско-тордошке фазе. У млађем стратуму издваја се хоризонт кућа са винчанским и протопотиским материјалом. На ширем простору Градишта, недалеко од поменутог неолитског насеља, констатовани су остаци утврђеног насеља са краја бронзаног, односно почетка гвозденог доба. Подигнуто је између два плитка водотока. Кружног је облика и захвата површину од око 5 ha. На источној страни бедема налази се главни улаз, а на западној страни насут је још један бедем до обале водотока. Ископавањима је констатован одбрамбени ров дубине 3,5 m. У централном делу утврђења нађена је керамика која припада прелазном периоду краја бронзаног и почетка гвозденог доба. На основу облика и начина украшавања материјал се датује у групу Босут III/b,c. Систематска ископавања вршена су у периоду од 1947. до 1949. године.