Налази се североисточно од Новог Бечеја, на самој обали некадашњег речног корита Малог Бегеја. На Матејском Броду прати се континуитет прерастања из насеља старчевачке у рановинчанску културу, изнад које се формирало станиште позне протопотиске и потиске културе. Највећи значај локалитета представљају етапе изградње надземних објеката. Откривене су неолитске куће правоугаоног облика, изграђене од масивних греда, са подницом и потпатосницом. Имале су углавном по две просторије и, вероватно, двосливни кров. Остаци зидова и подова показују да су облице и талпе биле облепљене иловачом, а користиле су се као основни материјал за изградњу. Овде нису откривени трагови ровова или јама у које су стављани потпорни или носећи стубови, као што је случај у насељима винчанске културе. На основу импорта винчанско-плочничке керамике нађене у једној кући, млађи стамбени хоризонт у Матејском Броду би могао да се датује у развијену винчанско-плочничку фазу. Орнаментика на судовима је типична за потиску културу. Заступљени су урезани угласти и мотиви меандра. Седећа фигура са судом у руци, која представља земљорадничко божанство, припада групи ретких неолитских идола. Прва систематска истраживања обављена су у периоду 1949–1952, а настављена од 1962. године.