english
Гроб Бранка Радичевића на Стражилову
Основни подаци
Место
Сремски Карловци
Прикажи на мапи
Општина
Период
Период градње
1853/1883
Категорија
Редни број у централном регистру
ЗМ 31
Датум уписа у централни регистар
11.11.1997.
Редни број у локалном регистру
8
Датум уписа у локални регистар
18.08.1997.
Надлежни завод који води локални регистар
Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.2284/48 од 31.12.1948. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Сл. лист АПВ 28/91

Знаменити лирски песник, романтичар и одушевљени присталица идеја Вука Стефановића Караџића, први је почео да пише песме на реформисаном српском језику. Дуго је био узор тек стасалим генерацијама српских песника. Издао је неколико књига песама, а у својој најпознатијој песми „Ђачки растанак“ опевао је Сремске Карловце и младалачке радости у њему. Ова својеврсна ода животу и данас плени својом грленошћу. Умро је у Бечу 1853, одакле је на тридесетогодишњицу смрти пренет у земљу и сахрањен на његовом Стражилову, крај Сремских Карловаца. У знак сећања на славног песника, добровољним прилозима српског народа подигнут је надгробни споменик у облику пирамиде. Камени блокови за споменик доношени су из разних крајева у којима су живели Срби (Клек, Вршац, Пљешевица, Велебит, Авала, Ловћен, Динара, Фрушка Гора). Споменик су урадили архитекта Светозар Ивачковић и каменорезац Петар Кутуси. Током II светског рата усташе су разрушиле гроб, а поново је обновљен приликом стогодишњице Бранкове поезије.